Uz pojam "isplate u bakari" ide pregled jedne runde. Bakara je kartaška igra gde igrač ne donosi skoro nijednu odluku: bira samo ruku na koju ulaže. Sve ostalo propisuju pravila, od vrednosti karata do treće karte. Zato se bakara uči brzo, a propusti u njoj nisu greške u igri, nego u izboru opklade i u dužini sesije.
Pravila vučenja u bakari počinju od igrača: uz zbir od nula do pet ruka igrača dobija treću kartu, a sa šest ili sedam staje. Pravila za bankara u bakari su složenija, jer bankar gleda svoj zbir i treću kartu igrača. Uz zbir do dva bankar vuče uvek, uz sedam stoji, a za zbirove između odlučuje tabela koju diler zna napamet. Tabelu igrač ne mora da pamti: diler vuče umesto svih, a gost jedino prati tok ruke.
Isplate u bakari su poznate unapred: igrač i bankar plaćaju se jedan prema jedan, ali uz proviziju od pet odsto na dobitak. Šta je nerešeno u bakari? Ishod sa jednakim zbirom obe ruke; takva opklada plaća osam naprema jedan, a u nekim salama devet. Provizija na bankara uvedena je jer ta ruka, zbog pravila vučenja, pobeđuje nešto češće. Nerešeno izgleda privlačno zbog velike isplate, ali nosi najveću prednost kuće od tri glavne opklade.
Tako propisuju pravila bakare: desetka, žandar, dama i kralj ne dodaju ništa zbiru, iako u drugim igrama nose punih deset.
Plaća osam prema jedan, ponegde devet, ali od tri glavne opklade nosi najveću prednost kuće, pa visoka isplata ne pokriva retke dobitke.
Igrač u bakari gotovo ništa ne odlučuje, pa se greške prave u izboru opklade i u dužini igre; unapred zadat kraj čuva budžet.
Zbir od osam ili devet iz prve dve karte. Čim ga neka ruka dobije, deljenje staje i niko više ne vuče.