Уз појам "исплате у бакари" иде преглед једне рунде. Бакара је карташка игра где играч не доноси скоро ниједну одлуку: бира само руку на коју улаже. Све остало прописују правила, од вредности карата до треће карте. Зато се бакара учи брзо, а пропусти у њој нису грешке у игри, него у избору опкладе и у дужини сесије.
Правила вучења у бакари почињу од играча: уз збир од нула до пет рука играча добија трећу карту, а са шест или седам стаје. Правила за банкара у бакари су сложенија, јер банкар гледа свој збир и трећу карту играча. Уз збир до два банкар вуче увек, уз седам стоји, а за збирове између одлучује табела коју дилер зна напамет. Табелу играч не мора да памти: дилер вуче уместо свих, а гост једино прати ток руке.
Исплате у бакари су познате унапред: играч и банкар плаћају се један према један, али уз провизију од пет одсто на добитак. Шта је нерешено у бакари? Исход са једнаким збиром обе руке; таква опклада плаћа осам напрема један, а у неким салама девет. Провизија на банкара уведена је јер та рука, због правила вучења, побеђује нешто чешће. Нерешено изгледа привлачно због велике исплате, али носи највећу предност куће од три главне опкладе.
Тако прописују правила бакаре: десетка, жандар, дама и краљ не додају ништа збиру, иако у другим играма носе пуних десет.
Плаћа осам према један, понегде девет, али од три главне опкладе носи највећу предност куће, па висока исплата не покрива ретке добитке.
Играч у бакари готово ништа не одлучује, па се грешке праве у избору опкладе и у дужини игре; унапред задат крај чува буџет.
Збир од осам или девет из прве две карте. Чим га нека рука добије, дељење стаје и нико више не вуче.